Rovinj je u studenom pravi raj za one koje vole pustoš i malo ljudi, pogotovo navečer. Gotovo ništa ne radi (osim Monvi centra, a i tamo samo neke stvari rade), ljudi nema. Nakon prolaska pored prvog objekta koji radi i “nećemo valjda u prvi koji radi” dolazimo do rive, a tamo pustoš osim soc realističkog restorana i all-in-one objekta Paštrik.
Ulazimo, očekujemo tišinu a unutra veselje i turisti. Odluka pada na palačinke s čokoladom, a veseli konobar donosi dosta dobro vino. Uskoro stižu i dosta dobre, masne i debele palačinke, stvarno rijetko budu takve u restoranima. Obično su suhe i nikakve. Da je porcija minimalno veća prošle bi i kao cijeli obrok. Konobar nam malo kasnije donosi i nekakvu istarsku rakijetinu, a mi odlazimo pripiti.